Vremenski rok za potraživanje naknade štete iznosi 3 godine računajući od dana kada je oštećeni saznao za štetu ili za lice koje je štetu prouzrokovao. U svakom slučaju, ovakvo potraživanje zastareva u roku od 5 godina od nastanka štete.

Za odgovornost za štetu neophodno je postojanje štetnog događaja koji je štetnik prouzrokovao oštećenom licu, kao i nastanak štete koja je prouzrokovana radnjom štetnika.

Da bi se mogla utvrditi šteta, neophodno je da postoji uzročno posledična veza između preduzete štetne radnje i posledice koja se ogleda u pričinjenoj šteti, a teret dokazivanja je na oštećenom.

Naknada štete predstavlja novčanu nadoknadu kojom se sankcioniše odgovornost za prouzrokovanu štetu. Naknada se dodeljuje oštećenom licu, a pričinjena šteta može da bude materijalne i nematerijalne prirode. Visina naknada štete je uvek proporcionalna učinjenoj šteti i za cilj ima namirivanje gubitaka oštećenog lica. Situacije u kojima šteta nastaje mogu da budu raznolike – nekad štetu pričinjava ljudski faktor, dok ona može nastati i usled nepredviđenih okolnosti. Bez obzira u kojoj je situaciji šteta nastala, kao oštećeno lice uvek imate pravo da potražujete naknadu koja vam po zakonu pripada.

Saobraćajne nezgode se dešavaju na svim vrstama puteva, a u njima mora učestvovati najmanje jedno lice, koje je vozilo bilo koji tip motornog vozila. Saobraćajne nezgode mogu imati lakši, teži i smrtni ishod. Ukoliko saobraćajna nezgoda izazove materialnu štetu, povredu ili smrt jednog ili više lica, postoji osnov za potraživanje naknade štete. Pravo na naknadu štete u slučajevima saobraćajnih nezgoda imaju i mogu potraživati oštećena lica (bilo da je počinilac poznat ili ne), ali i počinioci štete, ukoliko uz polisu osiguranja od autoodgovornosti poseduju i dobrovoljno osiguranje od nezgoda za vozače i putnike.

Pravo na rad je jedno od Ustavom zagarantovanih elementarnih ljudskih prava, a prilikom obavljanja poslova na odabranom radnom mestu mogu se desiti dve vrste povreda, od kojih su obe pogodne za potraživanje naknade štete. To su povrede na radu ili u vezi sa radom, u kojima je lice fizički ozleđeno, a druga kategorija su povrede prava zaposlenog koje se dešavaju na radu ili u vezi sa radom i odnose se na prava zaposlenog lica koje mu poslodavac uskraćuje.

Šteta u nekim slučajevima može da bude pričinjena usled uticaja nepredviđenih okolnosti, a odgovornost za ovu vrstu štete najčešće snosi grad odnosno opština na čijoj se teritoriji šteta desila. Oštećena lica ostvaruju prava na novčanu nadoknadu u ovom pravnom postupku. Prilikom postupka naknade štete usled uticaja nepredviđenih okolnosti potrebno je utvrditi postojanje i srazmere štete, način na koji je šteta nastala i kako je uzrokovana. U skladu sa svim navedenim elementima, uzimajući u obzir pretrpljeni bol i strah, određuje se visina naknade štete.

Vršnjačko nasilje je sve češća pojava u obrazovnim institucijama širom zemlje. Ovaj tip nasilja dešava se kontinuirano tokom određenog vremenskog perioda, a za cilj ima nanošenje štete žrtvi odnosno slabijem licu. Tokom vršnjačkog nasilja odnos snage između žrtve i nasilnika nije ravnopravan, a to je upravo ono što ga karakteriše kao nasilje. Vršnjačko nasilje može varirati u svojim oblicima – od fizičkog i verbalnog, do isključivanja žrtve iz društva i elektronskog tzv cyber nasilja. Žrtve vršnjačkog nasilja po novousvojenim zakonima imaju pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni bol i strah.